Free Web space and hosting from dzaba.com
Search the Web

BROSURA - MOTIVACIJA DAVALASTVA KRVI U SRBIJI
Udruzenje mladih ljudi - Entuzijazam (UMLjE - Vranje) | Prethodna iskustva | Najlepse slike iz prirode | Na cemu trenutno radimo | Sta smo objavili | Linkovi gde nas mozete pronaci | Rad 1 -Ucestalost HBsAg i HCV antitela kod dobrovoljnih davalaca krvi u sluzbi za transfuziju krvi u Vranju | Rad 2 -Potrosnja krvi po krvnim grupama i dijagnozama u OJ Bolnica Vranje 1998. god. | Rad 3 -Transfuzijsko lecenje i potrosnja krvi u OJ Bolnica u 1999.god. | Rad 4 -Transfuzijsko lecenje anemije bolesnika na hemodijalizi u 2000. god. | Rad 5 -Urodjene trombofilije i trudnoca | Rad 6 - PROFILAKSA THROMBOPHILLIAE U TRUDNOCI | Rad 7 - MOTIVACIJA DAVALASTVA KRVI - nasa iskustva - | Brosura - MOTIVACIJA DAVALASTVA KRVI

МОТИВАЦИЈА ДАВАЛАШТВА КРВИ 1. Шtа je krv?- Krv je te~no tkivo koje teчe u zatvorenom krvnoсуdnom sastavu organizma.- Organizam odraslog ~oveka sadr`i 4,5 do 5,5 l. krvi.- Krv je preko potrebna za funkciju svih organa i }elija.- Osnovna  funkcija krvi je snadbevawe tkiva kiseonikom i hranqivim elementima, kao i odstrawivawe ugqen dioksida i svih metaboli~kih produkata. 2. Gde nastaje krv?- Krvne }elije proizvodi ko{tana sr`.- Tokom celog `ivota, svaki zdravi organizam sam proizvodi dovoqne koli~ine svih sastavnih delova krvi. 3. Koji je sastav krvi?Krv se sastoji od krvnih }elija  koje plivaju u krvnoj plazmi:- krvne }elije  su: eritrociti, trombociti i leukociti.- krvna plazma je te~ni deo krvi i sastoji se od vode, ugqenih hidrata, masti, belan~evina, hormona, minerala i vitamina. U jednoj kapi krvi nalazi se:- 15 miliona trombocita- 400 hiqada leukocita- do 250 miliona eritrocita. U jednoj kapi krvi: 55% plazma, 45% krvne }elije Eritrociti su najbrojnije krvne }elije. @ivotni vek eritrocita oko 120 dana.Hemoglobin (krvna boja) najva`niji je deo eritrocita. Glavna je uloga hemoglobina prenos kiseonika i ugqen dioksida labilnim vezivawem za gvo`|e.Hematokrit je postotak eritrocita na jedinicu volumena krvi.Leukociti brane organizam od infekcija. Vrste leukocita su:granulociti, monociti, limfociti. @ivotni vek im je najkra}i.Trombociti su zna~ajni za zgru{avawe krvi. U krvi ostaju oko 9 do 12 dana. Laboratorijski nalaz krvne slike zdravog ~oveka: 
 L (leukociti): 5-10x109
 E (eritrociti):    Mu{karci: 4,6-6,2x1012 `ene: 4,2-5,4x1012              ene
 T (trombociti): 150-350x109 
 Hb (hemoglobin): Mu{karci: 150±20g/L; `ene: 140±20g/L; 
 He (hematokrit): Mu{karci: 42-53%; `ene: 36-47%;
  4. Za{to se organizuje dobrovoqno davawe krvi?Krv nije mog}e proizvesti na ve{ta~ki  na~in. Jedini izvor tog leka je ~ovek - davaoc krvi. Svi mi, kada nam zatreba krv kao lek, zavisni  smo samo o dobrovoqnim davaocima krvi.- kako bi se osiguralo brzo, kvalitetno i sigurno le~ewe bolesnika potrebno je uvek imati dovoqan broj davaoca krvi, a time i dovoqne koli~ine krvi u rezervi.- Program okupqawa dobrovoqnih davaoca krvi je socijalni program. U Srbijij, kao i u drugim evropskim zemqama, odnos izme|u davaoca  i transfuzijske slu`be zasniva se na partnerstvu izme|u davaoca krvi, dru{tva/zajednice i transfuzijske slu`be.- U osnovi transfuzijske delatnosti jeste program okupqawa davaoca krvi. O sprovo|ewu tog programa zavisi le~ewe bolesnika transfuzijama krvi, krvnim komponentama i derivatima plazme. Na~ela rada transfuzijske delatnosti regulirani su zakonima i propisima radi:- osigurawa mogu}nosti le~ewa transfuzijama krvi, krvnim komponentama i derivatima plazme svakom bolesniku kojem je takvo le~ewe potrebno.- osigurawa snabdevawa krvqu i krvnim komponentama tokom ~itave godine, u koli~inama koje su dovoqne za le~ewe bolesnika i postavqawe dijagnoze.- sigurnosti davaoca i bolesnika.

Potrebno je posti}i najvi{i prihvatqivi standard u prikupqawu krvi, prikupqawu pojedinih krvnih sastojaka, laboratorijskom ispitivawu, izradi komponenata iz krvi i wihovoj upotrebi primenom svih poznatih nau~nih saznawa.

- sprovo|ewe delotvornog i ekonomi~nog uzimawa, obrade i upotrebe nacionalnih zaliha krvi i krvnih komponenata. 5. Ko organizuje dobrovoqno davawe krvi?Organizaciju dobrovoqnog davawa krvi u ve}ini zemaqa sveta sprovode humanitarne organizacije poput Crvenog krista i Zelenog polumeseca, razni klubovi dobrovoqnih davaoca krvi i transfuzijska slu`ba. - U Srbijij, motivaciju davala{tva i organizaciju akcija davawa krvi zajedni~ki provode Crveni krst i Transfuzijska slu`ba  na na~elima dobrovoqnosti, anonimnosti, besplatnosti i solidarnosti.- Selekciju davaoca krvi i uzimawe krvi obavqaju stru~ni, medicinski radnici transfuzijske slu`be u zdravstvenim ustanovama koje su u dr`avnom vlasni{tvu. Zdravstvene ustanove u privatnome vlasni{tvu ne smeju ni uzimati krv, ni pripremati krvne komponente.- Spremawe krvi i krvnih komponenata za transfuzijsko le~ewe bolesnika sprovode transfuzijske ustanove. 6. Ko je dobrovoqni davalac krvi?Definiciju dobrovoqnog davaoca krvi odredilo je Me|unarodno udru`ewe transfuziologa (ISBN), Me|unarodni Crveni krst (IFCR), Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i Evropsko ve}e (Council of Europe) i prihva}ena je u svim zemqama sveta.- Dobrovoqni davaoc krvi je osoba koja daje krv, plazmu ili }elijske delove krvi po svojoj slobodnoj voqi i ne prima za to nikakvu nadoknadu, ni nov~anu niti na na~in koji se mo`e smatrati zamenom za novc. Skromna uspomena (dar) i osve`ewe nakon davawa krvi prihvatqivi su za dobrovoqno davala{tvo krvi.- Dobrovoqni davaoc krvi je posredan, aktivan u~esnik u le~ewu bolesnika, tj. on je aktivna veza izme|u zdravog dela dru{tva i bolesnika. 7. Koja prava i pogodnosti imaju dobrovoqni davaoci krvi u Srbiji? Trend u svetu je dobrovoqno inepla}eno, dakle strogo altruisti~ko davala{tvo, ali kod nas su nedavno davaocima vra}ene neke benificije iz prostog razloga {to su qudi na to navikli pa su se ukidawem povlastica osetili prevarenim. Dakle, u mnogo ~emu moramo da se prilagodimo uslovima, a mentalitet i na~in razmi{qawa najsporije se mewaju. Zato }emo poku{ati da vi{e edukujemo decu i mlade i razvijemo kod wih humanu notu {to }e jednog dana sigurno dati dobre rezultate.Davawe krvi je izrazito va`no za svaku zemqu, odlukom Ministarstva zdravqa i Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe doneli su uredbu o u~e{}u osiguranih lica  dobrovoqnih davaoca krvi u le~ewu. Ukoliko krv daju deset ili vi{e puta, trajno su oslobo|eni pla}awa participacije, a nakon jednog davawa krvi oslobo|eni su godinu dana.  Pored toga, davawe krvi obezbe|uje im i dva neradna dana.Vlada nema direktni uticaj na dodelu slobodnih dana za davaoce krvi u privatnim poduze}ima. U tim poduze}ima sindikalne organizacije trebaju u direktnom dogovoru s poslodavcem dogovoriti slobodne dane za davawe krvi. Ako vam je pri tom potrebna pomo} transfuzijske slu`be, slobodno nam se obratite. Svako davawe krvi eti~ki obvezuje transfuzijsku slu`bu da u slu~aju potrebe transfuzijskog le~ewa {to br`e osigura krv za davaoca i wegovu porodicu. 8. Koliko qudi daje krv?Teoretski, krv mo`e da daju oko 60% svih mu{karaca i oko 50% `ena u narodu.- Stvarni postotak qudi koji daju krv je mawi

- u Srbiji je godi{we potrebno 300.000 jedinica krvi.

- 85% svih davaoca su vi{estruki davaoci krvi koji daruju krv do 2 puta godi{we, odnosno 3 do 5 puta u `ivotu.Broj dobrovoqnih davaoca krvi na 100 stanovnika u nekim evropskim zemqama i SAD: 
ZEMQA%ZEMQA%
[vajcarska9,7Norve{ka4,8
Francuska8,1Irska4,6
Finska7,4Holandija4,6
Danska6,6Srbija 3,5
Belgija5,9[panija1,5
[vedska4,9SAD6,1
   9. Za{to se neki qudi ne odlu~uju da daju krv?U Srbiji krv daruje  3,5% qudi iako postoje uslovii da dobrovoqno davala{tvo krvi bude razvijeno kao i u Zapadnoj Evropi (vi{e od 5% davaoca krvi). U razgovoru sa davaocima  o motivima za davawe krvi: 1. Odgovori davaoca krvi: naj~e{}i razlog zbog kojeg daju krv je izrazito human - `eqa da se u~ini dobro delo i da se pomogne bolesniku. Davaoci krvi imaju divan ose}aj li~nog zadovoqstva da su spasili ne~iji `ivot. [to ukazuje da su davaoci krvi pravi altruisti ovog dru{tva.2. Odgovori nedavawa krvi: naj~e{}i razlog za nedavawe krvi je strah i slabo znawe o potrebama i samom davawu krvi. Sve {to je u svezi s davawem krvi, treba da bude javno, bez tajni, dobro obrazlo`eno. Sve nejasno}e i zablude trebaju biti razja{wene jer se time razbija strah kod qudi. [to je boqe informisan narod, ve}a je verovatno}a da }e qudi prepoznati neke od motiva za davawe krvi. 10. Koje osobine ima prose~ni dobrovoqni davaoci krvi u Srbiji?1. Prose~no starosno doba davaoca krvi u Srbiji je 31 godina.2. Davaoci krvi su prete`no mu{karci, osobe u braku koje imaju jedno ili vi{e dece i pripadaju sredwem socijalno - ekonomskom sloju.3. Vrlo ~esto te osobe imaju izra`en socijalni osje}aj i aktivne su u razli~itim kulturnim i sportskim dru{tvim, policiji i vojsci.   11. Gde i kada se mo`e davati krv?- Krv mo`ete davati na organiziranim akcijama davawa krvi ili u transfuzijskoj ustanovi.- Redovne akcije davawa krvi sprovode se u svim ve}im radnim organizacijama i mesnim zajednicama.- Vreme i mesto odr`avawa akcija najavquju se putem javnih glasila (novine, radio, TV), a mesto davawa obele`eno je plakatima.- U svim transfuzijskim ustanovama krv mo`ete davati saki radni dan. Darivaoci krvi u Vrawu mogu dati krv svakog dana u Slu`bi za transfuziju krvi bolnice pri Zdravstvenom centru Vrawe , JJ Lunge bb, od ponedeqka do petka, od 07,00 do 19,00 sati, a subotom od 07,00 do 13,00 sati. 12. Za{to je potrebna ta~na identifikacija davaoca krvi?Pre nego pristupite davawu krvi tra`imo od Vas li~nu kartu i podatke koje proveravamo pre svakog slede}eg davawa krvi:- ime i prezime,- mesto ro|ewa,- Redni broj davaoca u na{oj slu`bi,- adresu stanovawa,- mesto zaposlewa,- broj telefona u stanu i na poslu,- ako imate, Kwi`icu davaoca krvi i broj dosada{wih davawa krvi,Svakoj osobi koja odlu~i da da krv kompjutorski otvaramo Karton davaoca krvi u koji se uz li~ne podatke unose podaci:- mesto davawa krvi,- broj dosada{wih davawa, ako ih ima,- ime lekara koji je pregledao davaoca,- rezultat lekarskog pregleda pre davawa,- razlozi za odbijawe davawa ili trajno iskqu~ewe,- nuspojave tokom davawa krvi,- ime transfuziste koji je izvr{io uzimawe krvi,- rezultate laboratorijskih ispitivawa krvi. Navedeni podaci su nam vrlo va`ni iz slede}ih razloga:- Ako davaoc krvi ima kasnu reakciju na davawe krvi, mo`emo ustanoviti razloge.- Gde se dogodi da bolesnik koji je primio krv oboli od krvqu prenosive bolesti pra}ewem podataka transfundovane doze krvi od bolesnika do davaoca krvi, mo`emo potvrditi ili iskqu~iti mogu}nost zaraze transfuzijom krvi.- Postoji jedan mali broj davaoca krvi koje smo iz zdravstvenih razloga trajno iskqu~ili iz daqeg davawa krvi. Neki od wih ne mogu prihvatiti ~iwenicu da vi{e ne smeju davati krv i poku{avaju da nastave da daju krv. Nastavkom davawa krvi te osobe mogu o{tetiti svoje zdravqe ili zdravqe bolesnika koji bi bio le~en wihovom krvqu. - Nakon svakog davawa krvi Va{a se krv laboratorijski  ispituje na prisutnost uzro~nika bolesti koje se mogu preneti krvqu. Zbog za{tite Va{eg zdravqa du`ni smo Vas pravovremeno obavestiti o nalazima testirawa.- Svi podaci o dobrovoqnom davawu krvi i rezultati testirawa lekarska su tajna i tajnost podataka je osigurana.- U vrawskoj Slu`bi za transfuziju krvi u potpunosti su kompjuterizovani svi podaci o davaocima krvi, dozama uzete krvi, rezultatima laboratorijskog ispitivawa. Svi podaci su za{ti}eni od neovla{}enog pristupa. 13. Za{to Vas lekar pre davawa krvi pregleda i postavqa intimna pitawa?Odluku, mo`e li neka osoba davati krv lekar donosi na osnovi davao~evih podataka o wegovom zdravstvenom stawu i op{tem pregledu. Svrha pregleda je dvojaka: za{tita zdravqa davaoca od posledica davawa krvi i za{tita bolesnika, pogotovo od prenosa zaraznih bolesti preko transfuzije krvi.- Transfuzijama krvi le~e se bolesnici od najranijeg `ivotnog doba pa sve do duboke starosti.- Transfuzijsko le~ewe mora biti korisno. Ono nikako ne sme biti {tetno za bolesnika. Tako|e, davawe krvi ne sme ugroziti zdravqe davaoca krvi.- Potpune podatke o mogu}im bolestima davaoca mo`emo dobiti samo Va{im iskrenim odgovorom. Tokom lekarskog pregleda pre davawa krvi, davaoc mora iskreno odgovoriti na sva postavqena pitawa.- Davaoci krvi koji nisu sigurni da su zdravi, odnosno ako postoji sumwa da bi wihova krv mogla {tetiti bolesniku, ne smeju davati krv.- Ve}ina davaoca ~ija je krv opasna za zdravqe primaoca izdvoji}e se ve} u toku razgovora ili pregleda.- Neki davaoci mogu biti zara`eni, ali ne znaju za zarazu. Oni se otkrivaju laboratorijskim ispitivawem na prisutnost krvqu prenosivih bolesti. Laboratorijsko testirawe ne mo`e biti zamena za lekarski pregled.- Kada odlu~ite davati krv zamislite i pona{ajte se kao da }e Va{u krv primiti neko ko Vam je vrlo drag i ne `elite mu na{koditi. Davaoc krvi odgovara i za sigurnost  transfuzijskog le~ewa bolesnika.- Svi podaci dobiveni od davaoca krvi i rezultati testirawa lekara su tajna i tajnost podataka je osigurana. Molimo, nemojte se qutiti {to Vas ispitujemo o Va{em intimnom pona{awu i molimo Vas da odgovarate iskreno. Biti davaoc krvi je privilegija koja sadr`i i odgovornost prema bolesniku. 14. Ko mo`e davati krv?Krv mo`e davati svaki ~ovek dobrog op{teg zdravstvenog stawa:- Doba: od 18 do 65 godina,- Telesna te`ina: iznad 55 kg, proporcionalna visini,- Telesna temperatura do 37°C,- Krvni pritisak: sistolni 90-180 mmHg, dijastolni 50-110mmHg,- Puls: 50-110 otkucaja u minuti,- Hemoglobin: mu{karci 135 g/L, ene  125 g/L.U Srbiji mu{karci davaoci krvi smeju dati krv do 4 puta godi{we s razmakom izme|u davawa od 3 meseca.@ene, davaoci krvi smeju dati krv do 3 puta godi{we s razmakom izme|u davawa od 4 meseca. 15. Kako se daje krv?Davawe krvi je jednostavan postupak.Va{e zdravqe nam je zna~ajno i zato svako davawe krvi ukqu~uje proveru Va{eg zdravstvenog stawa.1. Provera koli~ine gvo`|a u krvi: brzom metodom iz kapqice krvi dobivenom laganim ubodom u jagodicu tre}eg prsta.2. Kratki razgovor s lekarom: provera Va{eg dosada{weg i sada{weg zdravstvenog stawa.3. Lekarski pregled: ukqu~uje proveru krvnog pritiska i proveru rada srca.Tek kada smo sigurni da smete dati krv zapo~iwe postupak uzimawa krvi:4. Davaoc krvi je udobno sme{ten na krevetu za davawe krvi.5. Iskusan zdravstveni tehni~ar bira venu u lakatnoj jami i bezbolno uvodi iglu u venu.6. Igla je povezana s plasti~nom  kesom u koju se daje krv.7. Samo davawe krvi traje 8 do 12 minuta. Igla i plasti~na kesa za uzimawe krvi su sterilne i samo za jednokratnu upotrebu, tj. mogu se primeniti samo za jednokratno davawe.Davaocu nakon davawa krvi sledi kratkotrajni odmor uz osve`ewe i lagani obrok.Sveukupno, davawe krvi Vam mo`e oduzeti oko 30 minuta Va{eg vremena. 16. Ko nesme davati krv?Oko 10% davaoca se tokom pregleda odbije. Oni mogu biti privremeno ili trajno odbijeni. Razlog odbijawa uvek je opasnost od uzimawa krvi za davao~evo zdravqe ili opasnost od krvnih komponenata za bolesnikovo zdravqe.- Krv ne smeju davati osobe koje bi time o{tetile svoje zdravqe ili bi wihova krv mogla ugroziti bolesnikovo zdravqe.- Krv ne smeju davati osobe koje boluju od akutne ili hroni~ne bolesti, uzimaju antibiotike ili neke druge lekove, neispavane osobe, osobe koje su na dugotrajnoj dijeti i osobe s rizi~nim pona{awem.- Davaocu koji je odbijen iscrpno se objasne razlozi zbog kojih ne mo`e dati krv i daju mu se odgovori na sva wegova pitawa. Trajno odbijawe davaoca:1. Trajno se odbiju od davawa krvi osobe koje su bolovale ili sada boluju od te{kih hroni~nih bolesti disajnog i probavnog sastava kao i osobe koje boluju od bolesti srca i krvnih sudova, zlo}udnih bolesti, bolesti jetre, AIDS-a, {e}erne bolesti, neurolo{kih i du{evnih bolesti.2. Trajno se odbijaju osobe s pona{awem visokog rizika:- zavisnici o alkoholu ili drogama,- mu{karci koji su u `ivotu imali polne odnose s drugim mu{karcima (homoseksualni odnosi),- `ene i mu{karci koji su imali polni odnos s prostitutkama,- osobe koje ~esto mewaju seksualne partnere (promiskuitetne osobe),- osobe koje su uzimale drogu intravenskim putem,- osobe koje su lečene zbog polno prenosivih bolesti (sifilis, gonoreja),- osobe koje su HIV-pozitivne,- seksualni partneri gore navedenih osoba. Privremeno odbijawe darivateqa:Privremeno se od davawa krvi odbijaju osobe:- s lak{im akutnim bolesnim stawima (prehlade, poreme}aji probavnog sastava, smawenog gvo`|a u krvi i sl.),- nakon operativnih zahvata,- nakon primawa transfuzija, primawa nekih vakcina,- s lak{im poreme}ajem krvnog pritiska, - `ene za vreme menstruacije, trudno}e i dojewa. Osobe koje uzimaju lekove obvezno moraju to kazati lekaru tokom lekarskog pregleda pre davawa krvi. Lkovi se mogu preneti krvqu i kod bolesnika izazvati ne`eqeno delovawe.Ovi podaci otkrivaju se u toku razgovora s davaocem i u toku wegovog pregleda. Molimo budite iskreni pri svakom lekarskom pregledu za davawe krvi. Recite lekaru  svoje sumwe jer time {titite i svoje i tu|e zdravqe. Postati davaoc krvi je privilegija koja sadr`i i odgovornost prema bolesniku. 17. Na koje na~ine mo`ete davati krv?1. Naj~e{}i na~in davawa krvi je davawe jedne doze "pune" krvi.- To zna~i da se u plasti~nu kesu za uzimawe krvi izvadi 450 ml krvi u kojoj se nalaze svi weni sastojci: eritrociti, plazma, trombociti i leukociti. Davawe "pune" krvi traje 8 do 12 minuta.- Fizi~kim postupcima, tj. posebnim centrifugirawem, doza "pune" krvi se razdvaja na sastavne delove koje nazivamo krvnim komponentama: koncentrat eritrocita, koncentrat trombocita, koncentrat leukocita, doza plazme.2. Drugi na~in davawa je uzimawe samo jednog ili vi{e raznih krvnih sastojaka pomo}u aparata kojeg nazivamo }elijski separator. 18. Za{to se daje 450 ml krvi?Krv je lek. Da bi le~ewe bolesnika bilo uspe{no, mora se primeniti u tano odre|enoj koli~ini kao i svaki drugi lek.- Organizam odrasle osobe, telesne te`ine iznad 55kg ima vi{e od 4,5 l krvi. Prose~no, krv ~ini 12% telesne te`ine ~oveka. Gubitak krvi do 15% organizam podnosi bez ikakvih propratnih pojava. Davawe 450ml krvi organizam gubi mawe od 10% ukupne koli~ine krvi.- Uobi~ajena doza uzete krvi je 450ml. To je standardna doza uzete krvi i prema tome se izra~unava potreban broj doza krvnih komponenata za le~ewe bolesnika.- Iz jedne doze od 450ml krvi priprema se 1 doza koncentrata eritrocita, 1 doza koncentrata trombocita i 1 doza plazme.- Bolesnici le~eni transfuzijama krvi prose~no prime 2 doze koncentrata eritrocita, 1,5 dozu plazme i 6 do 8 doza koncentrata trombocita. 19. Kako se sprovodi davawe krvnih sastojaka }elijskim separatorom?Lekarski pregled i provera koli~ine hemoglobina jednak je kao kod davaoca "pune" krvi.- Davaoc krvi je udobno sme{ten na krevetu za davawe krvi.- Iskusan zdravstveni tehni~ar odabere venu u lakatnoj jami i bezbolno uvodi iglu u venu.- Igla je povezana s plasti~nom cev~icom koja ulazi u }elijski separator.- U }elijskom separatoru je umetnut plasti~ni set za odvajawe krvnih sastojka. Davaoc je celo vreme spojen sa }elijskim separatorom.- Krv iz jedne vene ulazi kroz plasti~nu cev u plasti~ni set koji je u centrifugi }elijskog separatora. Centrifugirawem se izdvaja sastojak krvi, a ostali deo se vra}a davaocu u venu iste ili druge ruke.- Tim na~inom se dobivaju komponente krvi visoke koncentracije i kvaliteta.Igla i svi delovi plasti~nog sastava za davawe }elijskim separatorom su sterilni i samo za jednokratnu upotrebu, tj. mogu se primeniti samo za jednokratno davawe krvnih sastojaka, pa se tako ne mogu preneti uzro~nici zaraznih bolesti na davaoca.Postupak uzimawa krvi }elijskim separatorom traje du`e nego davawe "pune" krvi:- Postupak davawa plazme traje do 30 min, a do sat i po za davawe trombocita. 20. Za{to se uzima krv }elijskim separatorom?Uspe{no le~ewe bolesnika ne mo`e se provesti bez dovoqnih koli~ina krvi i krvnih komponenata. Tokom transfuzijkog le~ewa, bolesnici dobivaju samo sastojak krvi koji im je potreban za le~ewe. Koli~ina primqenih komponenata krvi zavisi od vrste bolesti i na~inu le~ewa.- Transfuzijski le~eni bolesnik prose~no primi 2 doze koncentrata eritrocita, 1,5 dozu plazme i 6 do 8 doza koncentrata trombocita.- Hirur{ki bolesnici trebaju u le~ewu vi{e koncentrata eritrocita, bolesnici sa opekotinama vi{e trebaju plazmu, a bolesnici s malignim bolestima koji se le~e hemoterapijom ili transplatacijom ko{tane sr`i trebaju vi{e desetina doza koncentrovanih trombocita.- Le~ewe bolesnika sa leukemijom i drugim zlo}udnim bolestima krvi i ostalih organa vrlo je uspe{no, ali traje mesecima i zahteva velike koli~ine koncentrovanih trombocita. 70% leukemije u dece i vi{e od 50% leukemija u mla|ih odraslih osoba mo`e se potpuno izle~iti primenom hemoterapije i / ili transplatacijom ko{tane sr`i uz redovno transfuzijsko le~ewe krvnim komponentima.Iz jedne doze darovane krvi od 450ml sprema se samo jedna doza koncentrovanih eritrocita, jedna doza plazme, jedna doza koncentrovanih trombocita ili jedna doza koncentrovanih leukocita. Tim na~inom mo`emo zadovoqiti potrebe bolesnika za eritrocitima, ali se ne mogu sakupiti dovoqne koli~ine plazme i trombocita.- Od jednog darivateqa na }elijskom separatoru dobija se koli~ina trombocita koja je jednaka koli~ini koja se dobije spremawem koncentrovanih trombocita iz 6 do 8 doza krvi. Na taj na~in koncentrovani trombociti spremqeni iz krvi jednog davaoca mo`e zadovoqiti dnevnu potrebu le~ewa jednog bolesnika.- Davaoce za }elijski separator, pozivaju se za odre|enog bolesnika, zavisno od wihove krvne grupe.- Zbog male koli~ine }elija koje uzimamo i zbog brzine kojom se one u organizmu obnavqaju, ~e{}e se mo`e davati krv }elijskim separatorom nego klasi~nim na~inom.- Davawe krvnih sastojaka }elijskim separatorom je izuzetno zna~ajno u le~ewu bolesnika s re|im krvnim grupama (AB neg.; O neg.; A neg.; B neg.) u vreme nesta{ice krvi. 21. Kako ~esto se mo`e davati krv?1. Mu{karci mogu davati punu krv svaka 3 meseca, a `ene svaka 4 meseca.2. Davaoc krvi }elijskim separatorom mogu davati ~e{}e:- davawe trombocita }elijskim separatorom: do 12 puta godi{we. Razmak izme|u dva davawa mora biti najmawe 3 dana.- davawe plazme }elijskim separatorom: do 25 puta godi{we. Razmak izme|u dva davawa mora biti najmawe jedna nedeqa. 22. [teti li davawe krvi zdravqu?Davawe krvi ne {teti zdravqu ako se sprovedu svi propisani postupci pri odabiru davaoca krvi.-Svaka zdrava osoba izme|u 18 i 65 godina starosti mo`e bez opasnosti za svoje zdravqe davati krv 3 do 4 puta tokom jedne godine.- Zdrav organizam davaoca krvi vrlo brzo u potpunosti nadokna|uje koli~inu i sve sastavne delove darovane krvi: u toku 24 sata organizam nadoknadi te~ni deo krvi - plazmu i wene sastojke, broj trombocita i leukocita. Eritrociti se nadoknade u toku 4 do 6 nedeqa.- Davawe krvi najvi{e uti~e na gvo`|e koje se u obliku hemoglobina nalazi u eritrocitima (crvene krvne }elije).- Davawem 450 ml krvi davaoc gubi oko 200mg gvo`|a. Organizam nadokna|uje gubitak gvo`|a u roku 1 do 2 meseca pove}anom apsorpcijom iz hrane.- Pre svakog davawa krvi obvezno proveravamo zdravstveno stawe davaoca i koli~inu gvo`|a u wegovoj krvi. Krv se uzima samo kada je davaoc zdrav i ima dovoqno gvo`|a. Davawe krvi nikako ne ugro`ava davaoca. To mo`e ujedno biti i kontrola davao~evaog zdravqa. 23. Mo`e li se davawem krvi zaraziti od neke bolesti?Tokom davawa krvi ne postoji mogu}nost zaraze davaoca.- Sav pribor za uzimawe krvi - igle, plasti~ne cev~ice (sistemi), plasti~ne kese i ostali materijal koji se koristi pri uzimawu krvi su sterilni i za jednokratnu su upotrebu. Pribor je napravqen na na~in koji onemogu}uje wegovu ponovnu upotrebu. 24.Razvija li se zavisnost za davawe krvi?Davawe krvi ne uzrokuje naviku davaoca.- Davawe krvi mo`e se zapo~eti i prestati u svako doba izme|u 18 i 65 godina `ivota.- Davawem krvi ne nastaju nikakve telesne promene ili posledice po organizam.- Neki qudi se ipak boqe ose}aju nakon {to daju krv i zato daju krv nekoliko puta godi{we. Ta je pojava ~e{}a kod osoba s blago povi{enim krvnim pritiskom. Kod tih je osoba davawe krvi ujedno i na~in ubla`avawa simptoma uzrokovanih blagim povi{ewem krvnog pritiska, ali nije na~in le~ewa povi{enog pritiska. 25. Za{to se odmah nakon davawa krvi ne sme pu{iti?Mnogi se pu{a~i-davaoci krvi qute kada ih zamolimo da ne zapale cigaretu odmah nakon davawa.- Jedna od re|ih, ali neugodnih reakcija organizma na pu{ewe je kratkotrajno stiskawe (spazam) krvnih sudova u mozgu.- Stoga, ako se pu{i cigareta odmah nakon zavr{enog davawa krvi, kod nekih, pogotovo mala|ih osoba, mo`e do}i do ose}aja blage nesvestice i mu~nine.- Prilikom davawa krvi organizam davaoca ostaje bez izvesne koli~ine hemoglobina, koji prenosi kiseonik u organizmu, a dim iz cigareta dodatno optere}uje plu}a tako da organizam ose}a mu~ninu i vrtoglavicu.Postoji jo{ ~itav niz drugih zdravstvenih i dru{tvenih razloga koji pokazuju da ne bi trebalo pu{iti, zar ne? 26. Za{to nekim darivaocia otekne mesto uboda igle kroz koju je uzeta krv?Uzimawe krvi izvodi se ubodom sterilne igle u venu laktne jame.- Davawe krvi traje oko 8 do 12 minuta i za to vreme igla se nalazi u veni.- Po zavr{etku uzimawa krvi igla se vadi, a ko`a se na mjestu uboda za{ti}uje tupferom od vate.- Da bi se ubrzalo zatvarawe otvora u veni ispru`ena ruka se podi`e uvis. U ve}ini je slu~ajeva otvor u veni potpuno zatvoren u roku od nekoliko minuta i na ko`i ostaje samo mali trag uboda.- U oko 1-2% davaoca krvi oko mesta uboda nastaje oteklina s promenom boje ko`e (hematom), ose}ajem zatezawa i lagane boli.- Oteklina mo`e nastati tokom ili nakon davawa:-Uzrok otekline tokom davawa posledica je te`eg   uvo|ewa igle u venu ili lo{eg polo`aja igle u veni zbog kojeg mali deo krvi uz iglu izlazi u potko`no tkivo.- Oteklina koja nastane nakon davawa, uzrokovana je nedovoqnim stiskawem (spazmom) vene ili ja~im pokretima ruke.- Oteklina nije opasna nuspojava davawa krvi.- Oteklina se le~i oblogom od alkohola i mirovawem ruke.- Ako se stawe ne popravi za 2 do 3 dana, potrebno je javiti se u transfuzijsku ustanovu ili lekaru op{e prakse. 27. Za{to se neki davaoci ne ose}aju dobro nakon davawa krvi?Ve}ina zdravih osoba koje davaju krv podnosi gubitak 450ml krvi bez ikakvih nuspojava.- Nuspojave su tokom davawa krvi retkost i opa`aju se u oko 3 do 5% davawa krvi.- Nuspojave se mogu pojaviti tokom davawa, ali i do nekoliko sati nakon davawa krvi.- Nuspojave mogu biti blage, sredwe te{ke i te`ke.- Naj~e{}e se javqaju blage nuspojave poput nelagode, nervoze, zabrinutosti, ubrzanog ili dubokog disawa, bledo}e i znojewa, vrtoglavice i magqewa pred o~ima, mu~nina i povra}awa.- Sredwe i jake propratne pojave su vrlo retke i opa`aju se u 1 do 3% svih nuspojava. To su nesvestica i gr~evi. Naj~e{}i uzrok nuspojava su strah od davawa krvi, premorenost ili neispavanost zbog ~ega organizam nije u stawu davse brzo prilagoditi kratkotrajnom gubitku krvi. - Lak{e nuspojave se le~e kratkotrajnim le`awem davaoca na ravnoj podlozi. Da bi se oporavak  ubrzao, mogu se podi}i noge. Davaoc treba da pije dovoqne koli~ine te~nosti.- Za le~ewe te`ih nuspojava potrebno je obratiti se lekaru. 28. Mora li se pre davawa krvi ne jesti?Pre davawa krvi nije potrebno biti nata{te.- Davawe krvi je sastavni dio svakodnevnog qudskog na~ina `ivota i ~ovek na taj dan treba uobi~ajeno jesti i piti.- Oseti}ete se boqe ako nekoliko sati pre davawa krvi pojedete lagani obrok. Jedino Vas molimo da 8 sati pre davawa krvi ne jedete izrazito masnu hranu i ne pijete alkohol jer wihovi sastojci mogu transfuzijom krvi biti une{eni u bolesnika i naneti mu {tetu. 29. Mora li se nakon davawa krvi ne{to pojesti i popiti?Posebni medicinski razlozi ne zabrawuju davaocu da jede ili pije nakon davawa krvi. To je oblik dru{tvenog pona{awa.- Uobi~ajeno je nakon davawa krvi sesti u dru{tvu drugih davaoca i osve`iti se laganim obrokom i bezalkoholnim pi}em.- Kroz to vreme davaoc je pod kontrolom zdravstvenih radnika. @elimo znati da se dobro ose}ate pre nego napustite mesto davawa krvi.

Changes to the Site
Check out the new information on my Favorite Links page and my new photos on my Photo Page. Stay tuned for constant updates!