МОТИВАЦИЈА ДАВАЛАШТВА КРВИ 1. Шtа je krv?- Krv je te~no tkivo koje teчe u zatvorenom krvnoсуdnom sastavu organizma.- Organizam odraslog ~oveka sadr`i 4,5 do 5,5 l. krvi.- Krv je preko potrebna za funkciju svih organa i }elija.- Osnovna funkcija krvi je snadbevawe tkiva kiseonikom i hranqivim elementima, kao i odstrawivawe ugqen dioksida i svih metaboli~kih produkata. 2. Gde nastaje krv?- Krvne }elije proizvodi ko{tana sr`.- Tokom celog `ivota, svaki zdravi organizam sam proizvodi dovoqne koli~ine svih sastavnih delova krvi. 3. Koji je sastav krvi?Krv se sastoji od krvnih }elija koje plivaju u krvnoj plazmi:- krvne }elije su: eritrociti, trombociti i leukociti.- krvna plazma je te~ni deo krvi i sastoji se od vode, ugqenih hidrata, masti, belan~evina, hormona, minerala i vitamina. U jednoj kapi krvi nalazi se:- 15 miliona trombocita- 400 hiqada leukocita- do 250 miliona eritrocita. U jednoj kapi krvi: 55% plazma, 45% krvne }elije Eritrociti su najbrojnije krvne }elije. @ivotni vek eritrocita oko 120 dana.Hemoglobin (krvna boja) najva`niji je deo eritrocita. Glavna je uloga hemoglobina prenos kiseonika i ugqen dioksida labilnim vezivawem za gvo`|e.Hematokrit je postotak eritrocita na jedinicu volumena krvi.Leukociti brane organizam od infekcija. Vrste leukocita su:granulociti, monociti, limfociti. @ivotni vek im je najkra}i.Trombociti su zna~ajni za zgru{avawe krvi. U krvi ostaju oko 9 do 12 dana. Laboratorijski nalaz krvne slike zdravog ~oveka: | L (leukociti): | 5-10x109 |
| E (eritrociti): | Mu{karci: 4,6-6,2x1012 `ene: 4,2-5,4x1012 žene |
| T (trombociti): | 150-350x109 |
| Hb (hemoglobin): | Mu{karci: 150±20g/L; `ene: 140±20g/L; |
| He (hematokrit): | Mu{karci: 42-53%; `ene: 36-47%; |
4. Za{to se organizuje dobrovoqno davawe krvi?Krv nije mog}e proizvesti na ve{ta~ki na~in. Jedini izvor tog leka je ~ovek - davaoc krvi. Svi mi, kada nam zatreba krv kao lek, zavisni smo samo o dobrovoqnim davaocima krvi.- kako bi se osiguralo brzo, kvalitetno i sigurno le~ewe bolesnika potrebno je uvek imati dovoqan broj davaoca krvi, a time i dovoqne koli~ine krvi u rezervi.- Program okupqawa dobrovoqnih davaoca krvi je socijalni program. U Srbijij, kao i u drugim evropskim zemqama, odnos izme|u davaoca i transfuzijske slu`be zasniva se na partnerstvu izme|u davaoca krvi, dru{tva/zajednice i transfuzijske slu`be.- U osnovi transfuzijske delatnosti jeste program okupqawa davaoca krvi. O sprovo|ewu tog programa zavisi le~ewe bolesnika transfuzijama krvi, krvnim komponentama i derivatima plazme. Na~ela rada transfuzijske delatnosti regulirani su zakonima i propisima radi:- osigurawa mogu}nosti le~ewa transfuzijama krvi, krvnim komponentama i derivatima plazme svakom bolesniku kojem je takvo le~ewe potrebno.- osigurawa snabdevawa krvqu i krvnim komponentama tokom ~itave godine, u koli~inama koje su dovoqne za le~ewe bolesnika i postavqawe dijagnoze.- sigurnosti davaoca i bolesnika. Potrebno je posti}i najvi{i prihvatqivi standard u prikupqawu krvi, prikupqawu pojedinih krvnih sastojaka, laboratorijskom ispitivawu, izradi komponenata iz krvi i wihovoj upotrebi primenom svih poznatih nau~nih saznawa.
- sprovo|ewe delotvornog i ekonomi~nog uzimawa, obrade i upotrebe nacionalnih zaliha krvi i krvnih komponenata. 5. Ko organizuje dobrovoqno davawe krvi?Organizaciju dobrovoqnog davawa krvi u ve}ini zemaqa sveta sprovode humanitarne organizacije poput Crvenog krista i Zelenog polumeseca, razni klubovi dobrovoqnih davaoca krvi i transfuzijska slu`ba. - U Srbijij, motivaciju davala{tva i organizaciju akcija davawa krvi zajedni~ki provode Crveni krst i Transfuzijska slu`ba na na~elima dobrovoqnosti, anonimnosti, besplatnosti i solidarnosti.- Selekciju davaoca krvi i uzimawe krvi obavqaju stru~ni, medicinski radnici transfuzijske slu`be u zdravstvenim ustanovama koje su u dr`avnom vlasni{tvu. Zdravstvene ustanove u privatnome vlasni{tvu ne smeju ni uzimati krv, ni pripremati krvne komponente.- Spremawe krvi i krvnih komponenata za transfuzijsko le~ewe bolesnika sprovode transfuzijske ustanove. 6. Ko je dobrovoqni davalac krvi?Definiciju dobrovoqnog davaoca krvi odredilo je Me|unarodno udru`ewe transfuziologa (ISBN), Me|unarodni Crveni krst (IFCR), Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i Evropsko ve}e (Council of Europe) i prihva}ena je u svim zemqama sveta.- Dobrovoqni davaoc krvi je osoba koja daje krv, plazmu ili }elijske delove krvi po svojoj slobodnoj voqi i ne prima za to nikakvu nadoknadu, ni nov~anu niti na na~in koji se mo`e smatrati zamenom za novc. Skromna uspomena (dar) i osve`ewe nakon davawa krvi prihvatqivi su za dobrovoqno davala{tvo krvi.- Dobrovoqni davaoc krvi je posredan, aktivan u~esnik u le~ewu bolesnika, tj. on je aktivna veza izme|u zdravog dela dru{tva i bolesnika. 7. Koja prava i pogodnosti imaju dobrovoqni davaoci krvi u Srbiji? Trend u svetu je dobrovoqno inepla}eno, dakle strogo altruisti~ko davala{tvo, ali kod nas su nedavno davaocima vra}ene neke benificije iz prostog razloga {to su qudi na to navikli pa su se ukidawem povlastica osetili prevarenim. Dakle, u mnogo ~emu moramo da se prilagodimo uslovima, a mentalitet i na~in razmi{qawa najsporije se mewaju. Zato }emo poku{ati da vi{e edukujemo decu i mlade i razvijemo kod wih humanu notu {to }e jednog dana sigurno dati dobre rezultate.Davawe krvi je izrazito va`no za svaku zemqu, odlukom Ministarstva zdravqa i Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe doneli su uredbu o u~e{}u osiguranih lica dobrovoqnih davaoca krvi u le~ewu. Ukoliko krv daju deset ili vi{e puta, trajno su oslobo|eni pla}awa participacije, a nakon jednog davawa krvi oslobo|eni su godinu dana. Pored toga, davawe krvi obezbe|uje im i dva neradna dana.Vlada nema direktni uticaj na dodelu slobodnih dana za davaoce krvi u privatnim poduze}ima. U tim poduze}ima sindikalne organizacije trebaju u direktnom dogovoru s poslodavcem dogovoriti slobodne dane za davawe krvi. Ako vam je pri tom potrebna pomo} transfuzijske slu`be, slobodno nam se obratite. Svako davawe krvi eti~ki obvezuje transfuzijsku slu`bu da u slu~aju potrebe transfuzijskog le~ewa {to br`e osigura krv za davaoca i wegovu porodicu. 8. Koliko qudi daje krv?Teoretski, krv mo`e da daju oko 60% svih mu{karaca i oko 50% `ena u narodu.- Stvarni postotak qudi koji daju krv je mawi - u Srbiji je godi{we potrebno 300.000 jedinica krvi.
- 85% svih davaoca su vi{estruki davaoci krvi koji daruju krv do 2 puta godi{we, odnosno 3 do 5 puta u `ivotu.Broj dobrovoqnih davaoca krvi na 100 stanovnika u nekim evropskim zemqama i SAD: | ZEMQA | % | ZEMQA | % |
| [vajcarska | 9,7 | Norve{ka | 4,8 |
| Francuska | 8,1 | Irska | 4,6 |
| Finska | 7,4 | Holandija | 4,6 |
| Danska | 6,6 | Srbija | 3,5 |
| Belgija | 5,9 | [panija | 1,5 |
| [vedska | 4,9 | SAD | 6,1 |
9. Za{to se neki qudi ne odlu~uju da daju krv?U Srbiji krv daruje 3,5% qudi iako postoje uslovii da dobrovoqno davala{tvo krvi bude razvijeno kao i u Zapadnoj Evropi (vi{e od 5% davaoca krvi). U razgovoru sa davaocima o motivima za davawe krvi: 1. Odgovori davaoca krvi: naj~e{}i razlog zbog kojeg daju krv je izrazito human - `eqa da se u~ini dobro delo i da se pomogne bolesniku. Davaoci krvi imaju divan ose}aj li~nog zadovoqstva da su spasili ne~iji `ivot. [to ukazuje da su davaoci krvi pravi altruisti ovog dru{tva.2. Odgovori nedavawa krvi: naj~e{}i razlog za nedavawe krvi je strah i slabo znawe o potrebama i samom davawu krvi. Sve {to je u svezi s davawem krvi, treba da bude javno, bez tajni, dobro obrazlo`eno. Sve nejasno}e i zablude trebaju biti razja{wene jer se time razbija strah kod qudi. [to je boqe informisan narod, ve}a je verovatno}a da }e qudi prepoznati neke od motiva za davawe krvi. 10. Koje osobine ima prose~ni dobrovoqni davaoci krvi u Srbiji?1. Prose~no starosno doba davaoca krvi u Srbiji je 31 godina.2. Davaoci krvi su prete`no mu{karci, osobe u braku koje imaju jedno ili vi{e dece i pripadaju sredwem socijalno - ekonomskom sloju.3. Vrlo ~esto te osobe imaju izra`en socijalni osje}aj i aktivne su u razli~itim kulturnim i sportskim dru{tvim, policiji i vojsci. 11. Gde i kada se mo`e davati krv?- Krv mo`ete davati na organiziranim akcijama davawa krvi ili u transfuzijskoj ustanovi.- Redovne akcije davawa krvi sprovode se u svim ve}im radnim organizacijama i mesnim zajednicama.- Vreme i mesto odr`avawa akcija najavquju se putem javnih glasila (novine, radio, TV), a mesto davawa obele`eno je plakatima.- U svim transfuzijskim ustanovama krv mo`ete davati saki radni dan. Darivaoci krvi u Vrawu mogu dati krv svakog dana u Slu`bi za transfuziju krvi bolnice pri Zdravstvenom centru Vrawe , JJ Lunge bb, od ponedeqka do petka, od 07,00 do 19,00 sati, a subotom od 07,00 do 13,00 sati. 12. Za{to je potrebna ta~na identifikacija davaoca krvi?Pre nego pristupite davawu krvi tra`imo od Vas li~nu kartu i podatke koje proveravamo pre svakog slede}eg davawa krvi:- ime i prezime,- mesto ro|ewa,- Redni broj davaoca u na{oj slu`bi,- adresu stanovawa,- mesto zaposlewa,- broj telefona u stanu i na poslu,- ako imate, Kwi`icu davaoca krvi i broj dosada{wih davawa krvi,Svakoj osobi koja odlu~i da da krv kompjutorski otvaramo Karton davaoca krvi u koji se uz li~ne podatke unose podaci:- mesto davawa krvi,- broj dosada{wih davawa, ako ih ima,- ime lekara koji je pregledao davaoca,- rezultat lekarskog pregleda pre davawa,- razlozi za odbijawe davawa ili trajno iskqu~ewe,- nuspojave tokom davawa krvi,- ime transfuziste koji je izvr{io uzimawe krvi,- rezultate laboratorijskih ispitivawa krvi. Navedeni podaci su nam vrlo va`ni iz slede}ih razloga:- Ako davaoc krvi ima kasnu reakciju na davawe krvi, mo`emo ustanoviti razloge.- Gde se dogodi da bolesnik koji je primio krv oboli od krvqu prenosive bolesti pra}ewem podataka transfundovane doze krvi od bolesnika do davaoca krvi, mo`emo potvrditi ili iskqu~iti mogu}nost zaraze transfuzijom krvi.- Postoji jedan mali broj davaoca krvi koje smo iz zdravstvenih razloga trajno iskqu~ili iz daqeg davawa krvi. Neki od wih ne mogu prihvatiti ~iwenicu da vi{e ne smeju davati krv i poku{avaju da nastave da daju krv. Nastavkom davawa krvi te osobe mogu o{tetiti svoje zdravqe ili zdravqe bolesnika koji bi bio le~en wihovom krvqu. - Nakon svakog davawa krvi Va{a se krv laboratorijski ispituje na prisutnost uzro~nika bolesti koje se mogu preneti krvqu. Zbog za{tite Va{eg zdravqa du`ni smo Vas pravovremeno obavestiti o nalazima testirawa.- Svi podaci o dobrovoqnom davawu krvi i rezultati testirawa lekarska su tajna i tajnost podataka je osigurana.- U vrawskoj Slu`bi za transfuziju krvi u potpunosti su kompjuterizovani svi podaci o davaocima krvi, dozama uzete krvi, rezultatima laboratorijskog ispitivawa. Svi podaci su za{ti}eni od neovla{}enog pristupa. 13. Za{to Vas lekar pre davawa krvi pregleda i postavqa intimna pitawa?Odluku, mo`e li neka osoba davati krv lekar donosi na osnovi davao~evih podataka o wegovom zdravstvenom stawu i op{tem pregledu. Svrha pregleda je dvojaka: za{tita zdravqa davaoca od posledica davawa krvi i za{tita bolesnika, pogotovo od prenosa zaraznih bolesti preko transfuzije krvi.- Transfuzijama krvi le~e se bolesnici od najranijeg `ivotnog doba pa sve do duboke starosti.- Transfuzijsko le~ewe mora biti korisno. Ono nikako ne sme biti {tetno za bolesnika. Tako|e, davawe krvi ne sme ugroziti zdravqe davaoca krvi.- Potpune podatke o mogu}im bolestima davaoca mo`emo dobiti samo Va{im iskrenim odgovorom. Tokom lekarskog pregleda pre davawa krvi, davaoc mora iskreno odgovoriti na sva postavqena pitawa.- Davaoci krvi koji nisu sigurni da su zdravi, odnosno ako postoji sumwa da bi wihova krv mogla {tetiti bolesniku, ne smeju davati krv.- Ve}ina davaoca ~ija je krv opasna za zdravqe primaoca izdvoji}e se ve} u toku razgovora ili pregleda.- Neki davaoci mogu biti zara`eni, ali ne znaju za zarazu. Oni se otkrivaju laboratorijskim ispitivawem na prisutnost krvqu prenosivih bolesti. Laboratorijsko testirawe ne mo`e biti zamena za lekarski pregled.- Kada odlu~ite davati krv zamislite i pona{ajte se kao da }e Va{u krv primiti neko ko Vam je vrlo drag i ne `elite mu na{koditi. Davaoc krvi odgovara i za sigurnost transfuzijskog le~ewa bolesnika.- Svi podaci dobiveni od davaoca krvi i rezultati testirawa lekara su tajna i tajnost podataka je osigurana. Molimo, nemojte se qutiti {to Vas ispitujemo o Va{em intimnom pona{awu i molimo Vas da odgovarate iskreno. Biti davaoc krvi je privilegija koja sadr`i i odgovornost prema bolesniku. 14. Ko mo`e davati krv?Krv mo`e davati svaki ~ovek dobrog op{teg zdravstvenog stawa:- Doba: od 18 do 65 godina,- Telesna te`ina: iznad 55 kg, proporcionalna visini,- Telesna temperatura do 37°C,- Krvni pritisak: sistolni 90-180 mmHg, dijastolni 50-110mmHg,- Puls: 50-110 otkucaja u minuti,- Hemoglobin: mu{karci 135 g/L, žene 125 g/L.U Srbiji mu{karci davaoci krvi smeju dati krv do 4 puta godi{we s razmakom izme|u davawa od 3 meseca.@ene, davaoci krvi smeju dati krv do 3 puta godi{we s razmakom izme|u davawa od 4 meseca. 15. Kako se daje krv?Davawe krvi je jednostavan postupak.Va{e zdravqe nam je zna~ajno i zato svako davawe krvi ukqu~uje proveru Va{eg zdravstvenog stawa.1. Provera koli~ine gvo`|a u krvi: brzom metodom iz kapqice krvi dobivenom laganim ubodom u jagodicu tre}eg prsta.2. Kratki razgovor s lekarom: provera Va{eg dosada{weg i sada{weg zdravstvenog stawa.3. Lekarski pregled: ukqu~uje proveru krvnog pritiska i proveru rada srca.Tek kada smo sigurni da smete dati krv zapo~iwe postupak uzimawa krvi:4. Davaoc krvi je udobno sme{ten na krevetu za davawe krvi.5. Iskusan zdravstveni tehni~ar bira venu u lakatnoj jami i bezbolno uvodi iglu u venu.6. Igla je povezana s plasti~nom kesom u koju se daje krv.7. Samo davawe krvi traje 8 do 12 minuta. Igla i plasti~na kesa za uzimawe krvi su sterilne i samo za jednokratnu upotrebu, tj. mogu se primeniti samo za jednokratno davawe.Davaocu nakon davawa krvi sledi kratkotrajni odmor uz osve`ewe i lagani obrok.Sveukupno, davawe krvi Vam mo`e oduzeti oko 30 minuta Va{eg vremena. 16. Ko nesme davati krv?Oko 10% davaoca se tokom pregleda odbije. Oni mogu biti privremeno ili trajno odbijeni. Razlog odbijawa uvek je opasnost od uzimawa krvi za davao~evo zdravqe ili opasnost od krvnih komponenata za bolesnikovo zdravqe.- Krv ne smeju davati osobe koje bi time o{tetile svoje zdravqe ili bi wihova krv mogla ugroziti bolesnikovo zdravqe.- Krv ne smeju davati osobe koje boluju od akutne ili hroni~ne bolesti, uzimaju antibiotike ili neke druge lekove, neispavane osobe, osobe koje su na dugotrajnoj dijeti i osobe s rizi~nim pona{awem.- Davaocu koji je odbijen iscrpno se objasne razlozi zbog kojih ne mo`e dati krv i daju mu se odgovori na sva wegova pitawa. Trajno odbijawe davaoca:1. Trajno se odbiju od davawa krvi osobe koje su bolovale ili sada boluju od te{kih hroni~nih bolesti disajnog i probavnog sastava kao i osobe koje boluju od bolesti srca i krvnih sudova, zlo}udnih bolesti, bolesti jetre, AIDS-a, {e}erne bolesti, neurolo{kih i du{evnih bolesti.2. Trajno se odbijaju osobe s pona{awem visokog rizika:- zavisnici o alkoholu ili drogama,- mu{karci koji su u `ivotu imali polne odnose s drugim mu{karcima (homoseksualni odnosi),- `ene i mu{karci koji su imali polni odnos s prostitutkama,- osobe koje ~esto mewaju seksualne partnere (promiskuitetne osobe),- osobe koje su uzimale drogu intravenskim putem,- osobe koje su lečene zbog polno prenosivih bolesti (sifilis, gonoreja),- osobe koje su HIV-pozitivne,- seksualni partneri gore navedenih osoba. Privremeno odbijawe darivateqa:Privremeno se od davawa krvi odbijaju osobe:- s lak{im akutnim bolesnim stawima (prehlade, poreme}aji probavnog sastava, smawenog gvo`|a u krvi i sl.),- nakon operativnih zahvata,- nakon primawa transfuzija, primawa nekih vakcina,- s lak{im poreme}ajem krvnog pritiska, - `ene za vreme menstruacije, trudno}e i dojewa. Osobe koje uzimaju lekove obvezno moraju to kazati lekaru tokom lekarskog pregleda pre davawa krvi. Lkovi se mogu preneti krvqu i kod bolesnika izazvati ne`eqeno delovawe.Ovi podaci otkrivaju se u toku razgovora s davaocem i u toku wegovog pregleda. Molimo budite iskreni pri svakom lekarskom pregledu za davawe krvi. Recite lekaru svoje sumwe jer time {titite i svoje i tu|e zdravqe. Postati davaoc krvi je privilegija koja sadr`i i odgovornost prema bolesniku. 17. Na koje na~ine mo`ete davati krv?1. Naj~e{}i na~in davawa krvi je davawe jedne doze "pune" krvi.- To zna~i da se u plasti~nu kesu za uzimawe krvi izvadi 450 ml krvi u kojoj se nalaze svi weni sastojci: eritrociti, plazma, trombociti i leukociti. Davawe "pune" krvi traje 8 do 12 minuta.- Fizi~kim postupcima, tj. posebnim centrifugirawem, doza "pune" krvi se razdvaja na sastavne delove koje nazivamo krvnim komponentama: koncentrat eritrocita, koncentrat trombocita, koncentrat leukocita, doza plazme.2. Drugi na~in davawa je uzimawe samo jednog ili vi{e raznih krvnih sastojaka pomo}u aparata kojeg nazivamo }elijski separator. 18. Za{to se daje 450 ml krvi?Krv je lek. Da bi le~ewe bolesnika bilo uspe{no, mora se primeniti u tano odre|enoj koli~ini kao i svaki drugi lek.- Organizam odrasle osobe, telesne te`ine iznad 55kg ima vi{e od 4,5 l krvi. Prose~no, krv ~ini 12% telesne te`ine ~oveka. Gubitak krvi do 15% organizam podnosi bez ikakvih propratnih pojava. Davawe 450ml krvi organizam gubi mawe od 10% ukupne koli~ine krvi.- Uobi~ajena doza uzete krvi je 450ml. To je standardna doza uzete krvi i prema tome se izra~unava potreban broj doza krvnih komponenata za le~ewe bolesnika.- Iz jedne doze od 450ml krvi priprema se 1 doza koncentrata eritrocita, 1 doza koncentrata trombocita i 1 doza plazme.- Bolesnici le~eni transfuzijama krvi prose~no prime 2 doze koncentrata eritrocita, 1,5 dozu plazme i 6 do 8 doza koncentrata trombocita. 19. Kako se sprovodi davawe krvnih sastojaka }elijskim separatorom?Lekarski pregled i provera koli~ine hemoglobina jednak je kao kod davaoca "pune" krvi.- Davaoc krvi je udobno sme{ten na krevetu za davawe krvi.- Iskusan zdravstveni tehni~ar odabere venu u lakatnoj jami i bezbolno uvodi iglu u venu.- Igla je povezana s plasti~nom cev~icom koja ulazi u }elijski separator.- U }elijskom separatoru je umetnut plasti~ni set za odvajawe krvnih sastojka. Davaoc je celo vreme spojen sa }elijskim separatorom.- Krv iz jedne vene ulazi kroz plasti~nu cev u plasti~ni set koji je u centrifugi }elijskog separatora. Centrifugirawem se izdvaja sastojak krvi, a ostali deo se vra}a davaocu u venu iste ili druge ruke.- Tim na~inom se dobivaju komponente krvi visoke koncentracije i kvaliteta.Igla i svi delovi plasti~nog sastava za davawe }elijskim separatorom su sterilni i samo za jednokratnu upotrebu, tj. mogu se primeniti samo za jednokratno davawe krvnih sastojaka, pa se tako ne mogu preneti uzro~nici zaraznih bolesti na davaoca.Postupak uzimawa krvi }elijskim separatorom traje du`e nego davawe "pune" krvi:- Postupak davawa plazme traje do 30 min, a do sat i po za davawe trombocita. 20. Za{to se uzima krv }elijskim separatorom?Uspe{no le~ewe bolesnika ne mo`e se provesti bez dovoqnih koli~ina krvi i krvnih komponenata. Tokom transfuzijkog le~ewa, bolesnici dobivaju samo sastojak krvi koji im je potreban za le~ewe. Koli~ina primqenih komponenata krvi zavisi od vrste bolesti i na~inu le~ewa.- Transfuzijski le~eni bolesnik prose~no primi 2 doze koncentrata eritrocita, 1,5 dozu plazme i 6 do 8 doza koncentrata trombocita.- Hirur{ki bolesnici trebaju u le~ewu vi{e koncentrata eritrocita, bolesnici sa opekotinama vi{e trebaju plazmu, a bolesnici s malignim bolestima koji se le~e hemoterapijom ili transplatacijom ko{tane sr`i trebaju vi{e desetina doza koncentrovanih trombocita.- Le~ewe bolesnika sa leukemijom i drugim zlo}udnim bolestima krvi i ostalih organa vrlo je uspe{no, ali traje mesecima i zahteva velike koli~ine koncentrovanih trombocita. 70% leukemije u dece i vi{e od 50% leukemija u mla|ih odraslih osoba mo`e se potpuno izle~iti primenom hemoterapije i / ili transplatacijom ko{tane sr`i uz redovno transfuzijsko le~ewe krvnim komponentima.Iz jedne doze darovane krvi od 450ml sprema se samo jedna doza koncentrovanih eritrocita, jedna doza plazme, jedna doza koncentrovanih trombocita ili jedna doza koncentrovanih leukocita. Tim na~inom mo`emo zadovoqiti potrebe bolesnika za eritrocitima, ali se ne mogu sakupiti dovoqne koli~ine plazme i trombocita.- Od jednog darivateqa na }elijskom separatoru dobija se koli~ina trombocita koja je jednaka koli~ini koja se dobije spremawem koncentrovanih trombocita iz 6 do 8 doza krvi. Na taj na~in koncentrovani trombociti spremqeni iz krvi jednog davaoca mo`e zadovoqiti dnevnu potrebu le~ewa jednog bolesnika.- Davaoce za }elijski separator, pozivaju se za odre|enog bolesnika, zavisno od wihove krvne grupe.- Zbog male koli~ine }elija koje uzimamo i zbog brzine kojom se one u organizmu obnavqaju, ~e{}e se mo`e davati krv }elijskim separatorom nego klasi~nim na~inom.- Davawe krvnih sastojaka }elijskim separatorom je izuzetno zna~ajno u le~ewu bolesnika s re|im krvnim grupama (AB neg.; O neg.; A neg.; B neg.) u vreme nesta{ice krvi. 21. Kako ~esto se mo`e davati krv?1. Mu{karci mogu davati punu krv svaka 3 meseca, a `ene svaka 4 meseca.2. Davaoc krvi }elijskim separatorom mogu davati ~e{}e:- davawe trombocita }elijskim separatorom: do 12 puta godi{we. Razmak izme|u dva davawa mora biti najmawe 3 dana.- davawe plazme }elijskim separatorom: do 25 puta godi{we. Razmak izme|u dva davawa mora biti najmawe jedna nedeqa. 22. [teti li davawe krvi zdravqu?Davawe krvi ne {teti zdravqu ako se sprovedu svi propisani postupci pri odabiru davaoca krvi.-Svaka zdrava osoba izme|u 18 i 65 godina starosti mo`e bez opasnosti za svoje zdravqe davati krv 3 do 4 puta tokom jedne godine.- Zdrav organizam davaoca krvi vrlo brzo u potpunosti nadokna|uje koli~inu i sve sastavne delove darovane krvi: u toku 24 sata organizam nadoknadi te~ni deo krvi - plazmu i wene sastojke, broj trombocita i leukocita. Eritrociti se nadoknade u toku 4 do 6 nedeqa.- Davawe krvi najvi{e uti~e na gvo`|e koje se u obliku hemoglobina nalazi u eritrocitima (crvene krvne }elije).- Davawem 450 ml krvi davaoc gubi oko 200mg gvo`|a. Organizam nadokna|uje gubitak gvo`|a u roku 1 do 2 meseca pove}anom apsorpcijom iz hrane.- Pre svakog davawa krvi obvezno proveravamo zdravstveno stawe davaoca i koli~inu gvo`|a u wegovoj krvi. Krv se uzima samo kada je davaoc zdrav i ima dovoqno gvo`|a. Davawe krvi nikako ne ugro`ava davaoca. To mo`e ujedno biti i kontrola davao~evaog zdravqa. 23. Mo`e li se davawem krvi zaraziti od neke bolesti?Tokom davawa krvi ne postoji mogu}nost zaraze davaoca.- Sav pribor za uzimawe krvi - igle, plasti~ne cev~ice (sistemi), plasti~ne kese i ostali materijal koji se koristi pri uzimawu krvi su sterilni i za jednokratnu su upotrebu. Pribor je napravqen na na~in koji onemogu}uje wegovu ponovnu upotrebu. 24.Razvija li se zavisnost za davawe krvi?Davawe krvi ne uzrokuje naviku davaoca.- Davawe krvi mo`e se zapo~eti i prestati u svako doba izme|u 18 i 65 godina `ivota.- Davawem krvi ne nastaju nikakve telesne promene ili posledice po organizam.- Neki qudi se ipak boqe ose}aju nakon {to daju krv i zato daju krv nekoliko puta godi{we. Ta je pojava ~e{}a kod osoba s blago povi{enim krvnim pritiskom. Kod tih je osoba davawe krvi ujedno i na~in ubla`avawa simptoma uzrokovanih blagim povi{ewem krvnog pritiska, ali nije na~in le~ewa povi{enog pritiska. 25. Za{to se odmah nakon davawa krvi ne sme pu{iti?Mnogi se pu{a~i-davaoci krvi qute kada ih zamolimo da ne zapale cigaretu odmah nakon davawa.- Jedna od re|ih, ali neugodnih reakcija organizma na pu{ewe je kratkotrajno stiskawe (spazam) krvnih sudova u mozgu.- Stoga, ako se pu{i cigareta odmah nakon zavr{enog davawa krvi, kod nekih, pogotovo mala|ih osoba, mo`e do}i do ose}aja blage nesvestice i mu~nine.- Prilikom davawa krvi organizam davaoca ostaje bez izvesne koli~ine hemoglobina, koji prenosi kiseonik u organizmu, a dim iz cigareta dodatno optere}uje plu}a tako da organizam ose}a mu~ninu i vrtoglavicu.Postoji jo{ ~itav niz drugih zdravstvenih i dru{tvenih razloga koji pokazuju da ne bi trebalo pu{iti, zar ne? 26. Za{to nekim darivaocia otekne mesto uboda igle kroz koju je uzeta krv?Uzimawe krvi izvodi se ubodom sterilne igle u venu laktne jame.- Davawe krvi traje oko 8 do 12 minuta i za to vreme igla se nalazi u veni.- Po zavr{etku uzimawa krvi igla se vadi, a ko`a se na mjestu uboda za{ti}uje tupferom od vate.- Da bi se ubrzalo zatvarawe otvora u veni ispru`ena ruka se podi`e uvis. U ve}ini je slu~ajeva otvor u veni potpuno zatvoren u roku od nekoliko minuta i na ko`i ostaje samo mali trag uboda.- U oko 1-2% davaoca krvi oko mesta uboda nastaje oteklina s promenom boje ko`e (hematom), ose}ajem zatezawa i lagane boli.- Oteklina mo`e nastati tokom ili nakon davawa:-Uzrok otekline tokom davawa posledica je te`eg uvo|ewa igle u venu ili lo{eg polo`aja igle u veni zbog kojeg mali deo krvi uz iglu izlazi u potko`no tkivo.- Oteklina koja nastane nakon davawa, uzrokovana je nedovoqnim stiskawem (spazmom) vene ili ja~im pokretima ruke.- Oteklina nije opasna nuspojava davawa krvi.- Oteklina se le~i oblogom od alkohola i mirovawem ruke.- Ako se stawe ne popravi za 2 do 3 dana, potrebno je javiti se u transfuzijsku ustanovu ili lekaru op{e prakse. 27. Za{to se neki davaoci ne ose}aju dobro nakon davawa krvi?Ve}ina zdravih osoba koje davaju krv podnosi gubitak 450ml krvi bez ikakvih nuspojava.- Nuspojave su tokom davawa krvi retkost i opa`aju se u oko 3 do 5% davawa krvi.- Nuspojave se mogu pojaviti tokom davawa, ali i do nekoliko sati nakon davawa krvi.- Nuspojave mogu biti blage, sredwe te{ke i te`ke.- Naj~e{}e se javqaju blage nuspojave poput nelagode, nervoze, zabrinutosti, ubrzanog ili dubokog disawa, bledo}e i znojewa, vrtoglavice i magqewa pred o~ima, mu~nina i povra}awa.- Sredwe i jake propratne pojave su vrlo retke i opa`aju se u 1 do 3% svih nuspojava. To su nesvestica i gr~evi. Naj~e{}i uzrok nuspojava su strah od davawa krvi, premorenost ili neispavanost zbog ~ega organizam nije u stawu davse brzo prilagoditi kratkotrajnom gubitku krvi. - Lak{e nuspojave se le~e kratkotrajnim le`awem davaoca na ravnoj podlozi. Da bi se oporavak ubrzao, mogu se podi}i noge. Davaoc treba da pije dovoqne koli~ine te~nosti.- Za le~ewe te`ih nuspojava potrebno je obratiti se lekaru. 28. Mora li se pre davawa krvi ne jesti?Pre davawa krvi nije potrebno biti nata{te.- Davawe krvi je sastavni dio svakodnevnog qudskog na~ina `ivota i ~ovek na taj dan treba uobi~ajeno jesti i piti.- Oseti}ete se boqe ako nekoliko sati pre davawa krvi pojedete lagani obrok. Jedino Vas molimo da 8 sati pre davawa krvi ne jedete izrazito masnu hranu i ne pijete alkohol jer wihovi sastojci mogu transfuzijom krvi biti une{eni u bolesnika i naneti mu {tetu. 29. Mora li se nakon davawa krvi ne{to pojesti i popiti?Posebni medicinski razlozi ne zabrawuju davaocu da jede ili pije nakon davawa krvi. To je oblik dru{tvenog pona{awa.- Uobi~ajeno je nakon davawa krvi sesti u dru{tvu drugih davaoca i osve`iti se laganim obrokom i bezalkoholnim pi}em.- Kroz to vreme davaoc je pod kontrolom zdravstvenih radnika. @elimo znati da se dobro ose}ate pre nego napustite mesto davawa krvi.
